Органска једињења и њихова класификација

Основ за класификацију органских једињењапостављена је теорија хемијске структуре АМ Бутлерова. Систематска класификација - основа научне номенклатуре. Захваљујући њој, постало је могуће дати име сваком од претходно познатог и новог органске материје, користећи расположиве структурну формулу.

Класе органских једињења

Органске супстанце су класификоване према двије главне карактеристике: локализације и броју функционалних група у молекулу и структури огљиковог скелета.

Карбонски скелет је деомолекула, која је прилично стабилна у разним хемијским реакцијама. Органска једињења су подељена у велике групе, узимајући у обзир молекуларну структуру органске материје.

Ацицлиц Цомпоундс (биофеедс масних серија или алифатских једињења). Ова органска једињења у структури молекула садрже угљенични ланац са равним или разгранатим ланцем.

Карбоциклична једињења Да ли су супстанце са затвореним угљеничним ланцима - циклуси. Ова биолошка једињења су подељена у групе: ароматична и алициклична.

Хетероциклична природна органска једињења - супстанце у структури молекула чији су циклуси формирани атома угљеника и атома других хемијских елемената (кисеоник, азот, сумпор) хетероатомима.

Повезивање сваког реда (групе) подељено је накласе различитих органских једињења. Припадност органске материје одређеној класи одређује се присуством одређених функционалних група у његовом молекулу. На примјер, класе угљоводоника (једина класа органских супстанци у којима нема функционалних група), амини, алдехиди, феноли, карбоксилне киселине, кетони, алкохоли итд.

Да бисте утврдили да ли је органскиједињења у серији и класи се одликују угљеничном скелетом или угљеничном ланцем (ациклична једињења), прстен (карбоциклична једињења) или језгро (хетероциклична једињења). Даље, одређује се присуство других атомских (функционалних) група у молекулу органске супстанце, на пример, хидроксил-ОХ, карбоксил-ЦООХ, амино група, имино група, сулфхидрил група-СХ итд. Функционална група или групе одређују припадност биолошког једињења одређеној класи, његовим главним физичким и хемијским својствима. Треба рећи да свака функционална група не одређује само ова својства, већ утиче и на друге атоме и атомске групе, а истовремено и на њихов утицај.

Када су ациклични ицикличне угљоводонике или хетероциклични атом једињења Водоник на различите функционалне групе припремљена органска једињења која припадају одређеној класи. Ево неких функционалне групе које одређују чланство органског једињења одређеној класи: угљоводоници РХ, халогенирани угљоводоници - Р-Хал, алдехиди - Р-ЦОХ, кетона - Р1-ЦО-Р2, алкохоли и феноли Р-ОХ, карбоксилна киселина - Р-ЦООХ етри - Р1-О-Р2, галогеноангидриди карбоксилне киселине Р-ЦОХал, естара Р-ЦООР, нитро - Р-НО2, сулфонске -Р-СО3Х, органометална једињења - Р-Ме, меркаптани Р-СХ.

Органска једињења која имају структуруњихови молекули су једна функционална група, названа органска једињења са једноставним функцијама, две или више - једињења са мешаним функцијама. Примери органских једињења са једноставним функцијама могу бити угљоводоници, алкохоли, кетони, алдехиди, амини, карбоксилне киселине, нитро једињења итд. Примери једињења са мешаним функцијама могу бити хидрокси киселине, кето киселине и слично.

Посебно место заузимају комплексна биоорганска једињења: протеини, протеини, липиди, нуклеинске киселине, угљени хидрати, у молекулима од којих постоји велики број различитих функционалних група.