Социјална стратификација

Социјална застрашивања друштва представљајухијерархијску организацију и стратификацију друштва у неколико слојева, скуп друштвених институција и односа између њих. Страта су бројне групе људи који се у свом положају разликују у структури друштва.

Према научницима, друштвена стратификација се заснива на друштвеној и природној неједнакости људи. У овом случају критеријуми за појаву неједнакости различито тумаче различити аутори.

Дакле, по мишљењу К. Маркс, основни фактор је ниво прихода и власништва над имовином. М. Вебер је овим одредбама додао јавни престиж и припадност појединцу на власт, политику. Према теорији друштвене распоређивања Питирим Сорокин, у срцу подјеле лежи неједнака расподјела привилегија и права, дужности и одговорности у друштву. По његовом мишљењу, јавни простор има друге критеријуме за диференцијацију. Дакле, подела се може остварити окупацијом, држављанством, верском припадношћу, националношћу и тако даље.

Историјски гледано, формирана је социјална стратификацијаса рођењем друштва. Са појавом првих држава, стратификација постаје све теже, али касније, у контексту друштвеног развоја, постепено се ублаже.

Социологија разликује четири главне врстеподела друштва: касто, ропство, класе, имања. Прве три врсте су карактеристичне за затворена друштва, а друга се односи на отворено друштво.

Социјално стратификовање се прво манифестовалочак иу антици, у периоду порекла ропства. Постоје два облика ове неједнакости: класична (роба нема права и власништво је власника) и патријархално (роб посједује права млађег члана породице). Рођење је засновано на употреби директног насиља. Групе људи су подељене на одсуство или присуство њихових права.

Други систем раздвајања треба приписатикастни систем. Каст је јавна група у којој се чланство роди рођењем. У животу је немогуће прећи из једне групе у другу. Да бисте то урадили, морате се поново родити. Ова друштвена стратификација је уобичајена у Индији. У овој држави друштво је подељено на четири главна каста:

- свештеници (брахмани);

- трговци (ваисиас);

- ратници (ксхатрииас);

- радници, занатлије, сељаци (судрас).

Постоје и "недодирљиви". Они не припадају никаквој касти и налазе се на најнижем положају у друштву.

Трећа структура стратификације би требалау класу. Станови се дефинишу као групе са правно обавезујућим дужностима или законима и правима која су наслеђена. По правилу, у друштву постоје часови који нису привилеговани и привилеговани. Тако су у западноевропском друштву свештенство и племство припадале другој категорији. До 1917. године у Русији, осим неисцрпних сељака и привилегованог свештенства и племства, издвојена је полу привилегована категорија (на пример, козаци).

Другом систему подјеле друштва јенеједнакости класе. Према Лењиновој дефиницији, класе су бројне групе које се разликују у својој позицији у одређеној структури друштвене производње. Одвајање се врши у односу на производне капацитете (формалније и законом прописано), на улогу у организацији рада у друштву, дакле, методама стјецања и обима удјела у јавном добру.

У савременом друштву у ширем смислуспецијалисти разликују три нивоа стратификације: нижи, виши и средњи. У земљама са развијеним економијама превладава просјечан ниво, дајући стабилност друштву.