Службена тајна је строго поверљиваприступ информацијама има ограничен број људи. Да би то дозволио људима којима је помоћ неопходна у току професионалне делатности, као и лица која врше контролу над њим. Политика је позван да спречи објављивање или цурење информација, а преведен је од енглеске речи као "поверења". У складу са овим условима обезбеђује сигурност докумената и поштовања тајности која вам омогућава да заштитите пословне или владине агенције од мешања са страним учесницима.

Који су тајни подаци? Поверљиве информације су информације заштићене законима Руске Федерације. То може бити званична, комерцијална или лична тајна, не само за правну, већ и за приватну особу. Лице које има приступ подацима сличне природе дужно је да, у складу са законодавством земље, не открије или пренесе под било којим околностима трећим лицима. Повјерљиве информације нису само службена тајна, већ и информације које се не могу користити или пренијети на било који начин, ако се њихов власник не слаже с објављивањем. Изузетак су случајеви у којима се овим информацијама може тражити правосудни органи. У таквим ситуацијама, по правилу, постоји јасна оправданост, која диктира судски-извршни систем државе. Сви случајеви пружања поверљивих информација су одређени у закону Руске Федерације о грађанским правима.

Шта може бити службена тајна? У СССР-у, такве информације су биле довољно добро заштићене, а званична тајна, по правилу, поуздано је сачувана. Информације су имале следеће врсте тајности:

- државна тајна, обележена "топ сецрет" или "посебним значајем";

- службена тајна, која је означена као "класификована";

- посебне информације под печатом "за службену употребу".

Данас, класификоване информације на радном местумогу представљати информације које су државна тајна, као и деривати ових информација. Подаци који се налазе и чувају у локалним властима и државним органима такође могу бити информације које нису предмет обелодањивања. Службена тајна може укључивати информације о предметима односа грађанског права, ако се не класификују као пословне тајне. У чл. 139 Цивилног законика Руске Федерације, информације које су службена тајна могу бити информације о усвајању, о медицинској дијагнози пацијената, о личним доприносима банкама. Ово може укључивати и информације о активностима организације, ширење информација о којима је званична потреба.

Ко треба да чува званичну тајну? Прије свега, то треба водити запослени који раде у законодавној, извршној и судској власти, запосленима у државним органима и предузећима која су подређена овим организацијама. Особе које пружају информације о тајнама истраге, судске или војне тајне могу се кривично гонити.

Шта је пословна тајна? Укључује информације о технолошким, производним, научним и техничким, финансијским и економским активностима, што је од вредности не само за данас, већ и за будућност. Сервисне и пословне тајне по законима Руске Федерације су једнако заштићене, иако имају битне разлике. Пословна тајна за његовог власника је вриједност, од чије очување директно зависи не само од добити, већ и од финансијских активности ентитета. Сервисне и пословне тајне представљају гаранцију за нормално функционисање било којег конститутивног ентитета Федерације.

</ п></ п>